Bl

ŠTA JE KONZORCIJUM?

Bla

Ugovor o konzorcijumu bi se mogao definisati kao "ugovor o udruživanju dva ili više lica kojim se međusobno obavezuju da udruže rad ili sredstva radi ostvarenja određenog zajedničkog poduhvata, s tim da za ostvarenje tog poduhvata potrebne poslove preduzima jedan ugovornik (lider konzorcijuma) za račun svih" (Stojiljković, 1997). 1 Prema tome, sam konzorcijum bi se mogao definisati kao privremeno udruživanje dva ili više lica, na ugovornoj osnovi, radi ostvarenja određenog zajedničkog cilja.

Bl

1. BITNI ELEMENTI UGOVORA O KONZORCIJUMU

Bla

Da bi nastao konzorcijum, sam ugovor kojim se on stvara mora da sadrži određene elemente.

Blaaa

Predmet (cilj)

Bla

Mora biti određen predmet zajedničkog poduhvata, odnosno konkretan poslovni poduhvat koji bi konzorcijum trebalo da ostvari. Drugim rečima, mora se definisati svrha zbog koje se lica udružuju u konzorcijum.

Blaaa

Obim i način učešća

Bla

U ugovoru mora biti određen obim i način učešća svakog člana. U momentu stvaranja konzorcijuma neophodno je znati koju ulogu će imati svaki od članova, i u kom obimu, jer se konzorcijum i stvara upravo zato što određena lica nisu mogla samostalno da obave neki poduhvat. Ukoliko se obim i način učešća članova ne odredi, ne može se primenjivati pretpostavka da svi članovi imaju jednake obaveze, jer bi se time najverovatnije nekom od članova nametnule dužnosti koje on nije u mogućnosti da ispuni. U slučaju jednake raspodele obaveza, konzorcijum bi se približio ortakluku.

Blaaa

Lider (nosilac) konzorcijuma

Bla

Ugovorom o konzorcijumu mora biti određeno koje lice će imati ulogu nosioca konzorcijuma. Naime, s obzirom da konzorcijum istupa kao jedinstven subjekt u odnosu na treća lica, neophodno je da se odredi jedan član koji će obavljati odnosno zaključivati poslove u ime i za račun konzorcijuma (npr. ugovor sa trećim licima po pravilu potpisuje samo nosilac konzorcijuma).

Bl

2. PREDMET UGOVORA O KONZORCIJUMU

Bla

Predmet ugovora o konzorcijumu je utvrđivanje načina saradnje među ugovornim stranama radi ostvarenja zajedničkog poduhvata, a ne sam zajednički poduhvat.

Bl

3. PRAVNA PRIRODA UGOVORA O KONZORCIJUMU

Blaaa

Ugovor o konzorcijumu je:

Bla

Ugovor obligacionog prava, a ne ugovor o društvu (ne stvara se pravno lice);

Bla

Neimenovan ugovor - ugovor autonomnog prava, pa nije regulisan pravnim propisima. Stoga, treba imati u vidu da je na konzorcijum moguće primenjivati i predratna pravila (važeća na dan 6. aprila 1941. godine) ukoliko je njima bio regulisan neki institut koji je sličniji konzorcijumu od onih regulisanih pozitivnopravnim propisima;

Bla

Formalan ugovor, pa je obavezno zaključivanje u pismenoj formi. Međutim, moguća je i naknadna konvalidacija usmeno zaključenog ugovora;

Bla

Komutativan ugovor – obzirom da je poznato postojanje i obim prestacija ugovornih strana;

Bla

Ugovor intuitu personae;

Bla

Akcesoran u odnosu na glavni ugovor, ukoliko je taj ugovor svrha zbog koje se konzorcijum formira.

Bla

Mešoviti ugovor, sadrži elemente nekoliko različitih prostih ugovora (ugovor o nalogu, ugovor o delu, ugovor o kreditu itd.). Postoje dve mogućnosti pri analognoj primeni određenih ugovornih pravila na ugovor o konzorcijumu. Prva je kombinacija – primena pravila koja važe za neki konkretan ugovor na odgovarajuće delove ugovora, odnosno na odgovarajuća dejstva ugovora (komplikuje primenu). Druga opcija je apsorpcija – primena pravila onog ugovora čija obeležja dominiraju na celokupan ugovor.

Bl

4. NEKE VRSTE KONZORCIJUMA

Blaaa

Vertikalni konzorcijum ili horizontalni konzorcijum

Bla

Vertikalni konzorcijum je vrsta konzorcijuma u kome ugovor sa trećim licem zaključuje lider konzorcijuma za račun drugih članova konzorcijuma. Horizontalni konzorcijum je takav konzorcijum u kome ugovor sa trećim licem zaključuje, pod istim uslovima, svako od članova konzorcijuma ponaosob (jedan ugovor potpisuju svi članovi). Kod obe vrste konzorcijuma jedan član konzorcijuma ima svojstvo lidera konzorcijuma. Jedini značaj je u tome što se uslovi za punovažnost zaključenog ugovora sa trećim licem kod vertikalnog konzorcijuma cene u odnosu na lidera konzorcijuma, dok se kod horizontalnog cene u odnosu na svakog člana koji je zaključio ugovor. Vrsta odgovornosti članova prema trećim licima ne zavisi od ove podele.

Blaaa

Solidarna ili podeljena odgovornost članova

Bla

Ova podela se vrši prema načinu na koji članovi konzorcijuma odgovaraju za obaveze prema trećim licima. Po pravilu se u samom ugovoru o konzorcijumu određuje vrsta odgovornosti – solidarna odgovornost svih za sve obaveze konzorcijuma, ili podeljena odgovornost svakog člana za svoj deo obaveza. Postoje dve vrste solidarne odgovornosti članova konzorcijuma: 1) vertikalna – za obavezu svakog člana konzorcijuma prema poveriocu odgovara društvo koje je dužnik te obaveze i lider konzorcijuma; i 2) horizontalna, svi članovi konzorcijuma solidarno odgovaraju za obavezu svakog od njih prema poveriocu. Kod konzorcijuma sa solidarnom odgovornošću postoji veći

Blaaa

Konzorcijum za ponudu ili konzorcijum za ispunjenje

Bla

Funkcije konzorcijuma su davanje ponude za zaključenje ugovora, zaključenje ugovora i ispunjenje obaveza iz ugovora. Ove funkcije su uglavnom obuhvaćene samo jednim ugovorom o konzorcijumu. Međutim, kada su razdvojene, onda se zaključuju dva sukcesivna ugovora (prvo za ponudu pa naknadno za ispunjenje), u kojima su odredbe suštinski identične a stranke ugovora iste. U slučaju da neki konzorcijum za svrhu ima samo davanje ponude, onda bi to bio pojam sličan kartelu.

Blaaa

Ostale vrste

Bla

Postoji još nekoliko vrsta podela konzorcijuma po različitim kriterijumima (prema prirodi delatnosti, trajanju, slobodi prijema novih članova itd.). Međutim, one se ne obrađuju za potrebe ovog prikaza.