Bl
Bla
Počevši od 1982. godine, srpsko međunarodno privatno pravo je u najvećoj meri regulisano Zakonom o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja („ZRSZ“). Što se tiče priznanja i izvršenja stranih sudskih odluka, ova materija je pre ZRSZ-a bila regulisana građanskoprocesnim propisima, odnosno zakonima o parničnom postupku. Za razliku od priznanja i izvršenja arbitražnih odluka, koje je izuzeto iz ZRSZ-a te regulisano Zakonom o arbitraži počevši od 2006. godine, odredbe o priznanju i izvršenju stranih sudskih odluka faktički nisu menjane u odnosu na osnovnu verziju zakona. Osim ZRSZ-a, ova materija je marginalno regulisana i Zakonom o izvršenju i obezbeđenju, ali je i predmet značajnog broja međunarodnih sporazuma kojima je obavezana Republika Srbija.Bl
A. ZRSZ
Bla
Pre svega, ZRSZ jasno ističe da će se strana sudska odluka izjednačiti sa odlukom domaćeg suda, odnosno da će ista proizvoditi pravno dejstvo u domaćem pravnom poretku, samo ako je prizna domaći sud. U tom smislu, ZRSZ dalje definiše šta će se uopšte smatrati stranom sudskom odlukom, te koji su uslovi za njeno priznanje.Blaaa
(1) Strana sudska odluka
Bla
Pojam strane sudske odluke je u principu samoobjašnjavajući (odluka doneta od strane inostranog suda), i tako ga tretira i ZRSZ. Međutim, ZRSZ takođe precizira i da će se stranom sudskom odlukom smatrati i poravnanje zaključeno pred stranim sudom. Takođe, stranom sudskom odlukom će se smatrati i odluka drugog organa koja je u predmetnoj stranoj državi izjednačena sa sudskom odlukom odnosno sudskim poravnanjem, i to samo ako se njome regulišu statusni, porodični i imovinski, odnosno drugi materijalnopravni odnosi sa međunarodnim elementom.Blaaa
(2) Uslovi za priznanje
Bla
Uslovi za priznanje stranih sudskih odluka su u najvećoj meri definisani kao smetnje za priznanje, odnosno isti su uglavnom negativno definisani. Međutim, ZRSZ pre svega postavlja jedan pozitivan formalni uslov koji mora da ispunjava strana sudska odluka, a to je svojstvo pravnosnažnosti. Tako, podnosilac zahteva za priznanje treba da podnese i potvrdu nadležnog stranog suda odnosno drugog organa o pravnosnažnosti te odluke po pravu države u kojoj je donesena. Ukoliko se postavi i pitanje izvršnosti odluke, podnosilac treba da podnese i potvrdu o izvršnosti te odluke, takođe po pravu države u kojoj je donesena.Bla
Što se tiče smetnji za priznanje, ZRSZ najpre ističe da će se priznanje odbiti ukoliko je povređeno pravo na odbranu lica protiv koga je ta odluka donesena. Sud na ovu smetnju ne vodi računa po službenoj dužnosti, već isključivo povodom prigovora lica protiv koga je odluka donesena. Povreda prava na odbranu će postojati ukoliko navedeno lice nije moglo da učestvuje u postupku zbog nepravilnosti u postupku, dok zakon dalje pojašnjava da će to naročito biti slučaj ukoliko navedeno lice nije moglo učestvovati u postupku zbog toga što mu poziv, tužba ili rešenje kojim je započet postupak nije bilo lično dostavljeno (ili lična dostava nije ni pokušana). Ipak, povreda prava na odbranu neće postojati u navedenim slučajevima ukoliko se lice na bilo koji način upustilo u raspravljanje o glavnoj stvari u prvostepenom postupku.Bla
Sledeća smetnja za priznanje jeste postojanje isključive nadležnosti srpskog suda ili drugog organa u stvari o kojoj je doneta predmetna odluka. Međutim, ova okolnost neće predstavljati smetnju ukoliko tuženi traži priznanje odluke koja je doneta u bračnom sporu, ili to traži tužilac, a tuženi se ne protivi.Bla
Naredna smetnja proizlazi iz principa res judicata i lis pendens. Tačnije, strana odluka se neće priznati ukoliko je u istoj stvari: (i) domaći sud ili drugi organ već doneo pravnosnažnu odluku, ili je (ii) već priznata neka druga strana sudska odluka. Ukoliko je pred domaćim sudom u toku ranije pokrenuta parnica u istoj pravnoj stvari i među istim strankama, tada se zastaje sa postupkom priznanja strane sudske odluke do pravnosnažnog okončanja te parnice.Bla
Najkraće definisana, ali verovatno i najviše tumačena smetnja za priznanje, jeste povreda javnog poretka. Tačnije, kako ZRSZ navodi, strana sudska odluka se neće priznati ukoliko je u suprotnosti sa Ustavom utvrđenim osnovama društvenog uređenja. Iako bi se striktno jezičkim tumačenjem došlo do zaključka da povređene „osnove društvenog uređenja“ moraju biti predviđene Ustavom, sudska praksa je ovaj zahtev tumačila nešto šire, uključujući ovde i neke od najznačajnijih društvenih vrednosti koje su zaštićene zakonom. Za razliku od većine ostalih smetnji, povreda javnog poretka podrazumeva i ograničeno meritorno preispitivanje predmetne odluke.Bla
Odluka se takođe neće priznati i ukoliko ne postoji uzajamnost odnosno reciprocitet tj. ukoliko se i u državi u kojoj je odluka doneta priznaju odnosno izvršavaju srpske sudske odluke. Pri tom, zakonodavac je predvideo da se postojanje uzajamnosti pretpostavlja sve dok se ne dokaže suprotno. U slučaju sumnje u postojanje uzajamnosti, objašnjenje će dati organ nadležan za poslove pravde, što je trenutno Ministarstvo pravde. U svakom slučaju, u doktrini i sudskoj praksi je ustaljeno stanovište da za uzajamnost nije neophodno postojanje važećeg međunarodnog sporazuma između Srbije i odnosne države (diplomatski reciprocitet), već da je dovoljno i da se srpske odluke priznaju u praksi (faktički reciprocitet). Nepostojanje reciprociteta ne predstavlja smetnju za priznanje odluke donete u određenim porodičnim sporovima, kao i u slučajevima u kojima priznanje ili izvršenje strane odluke zahteva srpski državljanin.Bla
U pogledu odluka koje se odnose na lično stanje odnosno status, ZRSZ uspostavlja nešto detaljnije uslove. Konkretno, ukoliko se pri odlučivanju o ličnom statusu srpskog državljanina trebalo primeniti srpsko pravo, strana sudska odluka će biti priznata i ukoliko je primenjeno strano pravo, ali samo ako odluka bitno ne odstupa od srpskog prava koje bi trebalo primeniti na dati odnos. Dakle, u ovom slučaju, neophodno će biti ograničeno preispitivanje odluke u meritornom smislu. Ukoliko se konkretna odluka pak odnosi na lični status državljanina države iz koje potiče odluka, ista će se priznati bez preispitivanja suda po osnovu povrede isključive nadležnosti, javnog poretka, i odsustva uzajamnosti (osim ukoliko nadležni srpski organ smatra da se odluka odnosi na lično stanje srpskog državljanina). Konačno, ukoliko se strana sudska odluka odnosi na lični status državljanina neke treće države, a ne one u kojoj je doneta odluka, ista će se priznati samo ako ispunjava uslove za priznanje u državi čiji su državljani odnosna lica.Bl
B. Drugi zakoni
Bla
Iako je koncept priznanja i izvršenja stranih sudskih odluka u smislu međunarodnog privatnog prava u najvećoj meri regulisan ZRSZ-om, u drugim zakonima se takođe mogu pronaći odredbe značajne za ovu oblast. Pre svega, budući da se izvršenje stranih sudskih presuda sprovodi prema pravilima izvršnog postupka, u Zakonu o izvršenju i obezbeđenju je bilo neophodno uvesti određene odredbe u ovom smislu. Konkretno, ZIO precizira da će se strana izvršna isprava (u šta spadaju i sudske odluke) izvršavati isto kao domaća, ukoliko glasi na privatnopravno potraživanje i priznata je pred domaćim sudom. Naročito je važno i što ZIO predviđa da izvršni poverilac može podneti predlog za izvršenje strane izvršne isprave koja nije priznata pred domaćim sudom, u kom slučaju će nadležni sud da odluči o priznanju kao o prethodnom pitanju. Ovakva odredba doprinosi efikasnosti postupka, te može značajno ubrzati postupak priznanja i izvršenja strane sudske odluke. Međutim, ovakvom rešenju se istovremeno prigovara kako ide na štetu izvršnog dužnika, te da mu otežava odnosno sužava mogućnost da ospori priznanje, prvenstveno usled kratkih rokova koji se primenjuju u izvršnom postupku. Mada je ovakva odredba izričito uključena u pravila izvršnog postupka počevši od Zakona o izvršnom postupku iz 2004. godine, još uvek se dešava da sudovi nisu upoznati sa navedenim mehanizmom, tako pogrešno prekidajući postupak izvršenja dok se odluka prethodno ne prizna u odvojenom postupku.Bla
Treba napomenuti da, iako se postupak priznanja sprovodi shodno odredbama vanparničnog postupka (prema većinskom shvatanju ), Zakon o vanparničnom postupku ne sadrži posebne odredbe o proceduri priznanja, što znači da se isti sprovodi po opštim pravilima vanparničnog postupka.Bla
Još jedan zakon koji sadrži ograničene odredbe u pogledu priznanja i izvršenja stranih odluka jeste Zakon o stečaju, u koji su, po ugledu na UNCITRAL-ov Model zakon o međunarodnom stečaju, unete odredbe o priznanju međunarodnog stečaja u Republici Srbiji.Bl
C. Međunarodni sporazumi
Bla
Važan izvor pravila o priznanju i izvršenju predstavljaju i međunarodni sporazumi. U pogledu višestranih sporazuma, naša država je ugovornica više konvencija koje se, između ostalog, usputno bave i priznanjem i izvršenjem sudskih odluka u određenim materijama koje regulišu. Međutim, Srbija nije članica nijedne opšte konvencije posvećene isključivo ovom pitanju. Haška koferencija za međunarodno privatno pravo je još 1966. godine stvorila i jednu takvu konvenciju koja je na opšti način regulisala pitanje priznanja i izvršenja sudskih odluka. Međutim, usled slabe prihvaćenosti, taj pokušaj je ostao neuspešan. Ipak, 2019. godine je usvojena i nova Haška konvencija o priznanju i izvršenju, koja za sada ima šest potpisnica ali još uvek nije stupila na snagu budući da nema nijednu ratifikaciju.Bla
Priznanje i izvršenje stranih sudskih odluka je relevantno i u nekim međunarodnim instrumentima koji izričito ni ne pominju pitanje priznanja i izvršenja. Tako se, prema praksi Evropskog suda za ljudska prava, smatra da pravo na priznanje i izvršenje stranih sudskih odluka potpada pod član 6. Evropske konvencije o ljudskim pravima, koji štiti pravo na pravično suđenje. Prema Evropskom sudu, nacionalni propisi o priznanju i izvršenju stranih sudskih odluka predstavljaju način „obezbeđivanja pravne sigurnosti u međunarodnim odnosima između privatnih lica“. U tom smislu, sud je istakao i kako država domaćin treba da ispita da li su zahtevi člana 6. Evropske konvencije (tj. pravo na odbranu) ispoštovani u donošenju odluke koja je predmet priznanja i izvršenja.Bla
Veliki niz dvostranih sporazuma (uglavnom o uzajamnoj pravnoj pomoći) takođe sadrži odredbe o priznanju i izvršenju, dok sa nekim državama postoje i posebni sporazumi o priznanju i izvršenju. Dvostrani sporazumi o uzajamnoj pravnoj pomoći su vrlo često i pokazatelj postojanja (diplomatske) uzajamnosti.Bla
Ukoliko želite da saznate više o kritici postojećih rešenja, stanju zakonodavstva u regionu, kao i očekivanim promenama u ovoj oblasti u Srbiji, kliknite ovde.